Смрт Марка Краљевића 0001    Још зорица не забијељела, 0002    Ни Даница намолила лица, 0003    Рано рани Краљевићу Марко, 0004    Јахше Шарца Урвином планином. 0005    Често пада на кољена, 0006    Но је Марко њему бесједио: 0007    ”Дура, Шаро, да би опустио! 0008    Оволико доба и годинах 0009    Ка’ идемо зеленом планином 0010    Одио си вазда пеливански, 0011    Јутрос пусту падаш на кољена, 0012    Кобиш главу и товју и моју! 0013    А дајем ти божу вјеру тврду, 0014    Нит’ се бојим влаха ни Турчина, 0015    Ни каковога по земљи јунака!” 0016    Нешто с Марком збори из планине: 0017    ”Не куни се, Краљевићу Марко, 0018    Хајде отиди мало понапријед, 0019    Данас ти је доша дан суђен – 0020    Кад дођеш на бунар на воду, 0021    Ту ћеш знати оли останути!” 0022    Кад на воду Марко долазио, 0023    Нешто с Марком из воде говорило: 0024    ”Скин’ се с коња, Краљић Марко, 0025    Јунаштва си доста учинио, 0026    Е се хоћеш дијелит’ с душом!” 0027    Скочи Марко на зелену траву 0028    И своју сабљу извадио, 0029    И Шарцу главу окинуо, 0030    Укопа га под јелу зелену; 0031    И натроје копље саломио, 0032    Бачи га јели у расохе; 0033    Те дофати топузину тешку, 0034    Бачи га мору у дубине, 0035    И овако Марко говорио: 0036    ”Кад на сухо топуз изљегнуо, 0037    Овакви се јунак породио!” 0038    Бачи сабљу у води бунару, 0039    Па од злата дивит дофатио, 0040    Те је ситну књигу направио 0041    И у њу је Марко говорио: 0042    ”Који би се јунак нагонио 0043    Да укопа Краљевића Марка, 0044    Има Марко три ћемера блага – 0045    Један ћемер да узме за плату, 0046    Они други да приложи цркви, 0047    Они трећи да да сиротињи.” 0048    Књигу стави о јеловој грани, 0049    Па скиде капу под самуром, 0050    Окрену се куђ истече сунце, 0051    Прекрсти се крстом Христовијем: 0052    ”Остан’ збогом, лажљиви свијету, 0053    Доста си се са мном надржао!” 0054    Па му онђен душа испанула. 0055    Кад сјутра дан и зора дође, 0056    Али греде игумане Васо 0057    Из простране Свете Горе рамне, 0058    За њим иде Исаија ђаче, 0059    Пожедњали на воду хитају. 0060    Кад су се примакнули близу, 0061    Кад погледа Исаија ђаче, 0062    Али виђе књигу од јазије, 0063    Па је момче с пута проучило: 0064    Ту хојдоше и Марка нађоше, 0065    И топле их сузе пропануле. 0066    Но бјељегу не остави Марко 0067    Да се њему не посиле Турци. 0068    Па Марка на коња бачише, 0069    Јамише га накрај мора слана, 0070    А одолен мору у Ђемију, 0071    И укопаше пред бијелу цркву 0072    И све учињели како река Марко. 0073    То је било, не зна је ли било.